Zaratustrine gathe i Gatha-od-sedam-po glavi ja čine deo sakramentalne liturgije, jasne, koja se velikim delom sastoji od monotonih prizivanja božanskih Bića. laste su himne koje se, odvojeno, upućuju različitim božanstvima. Reč je o nekim bogovima za koje Zaratustra nije znao, kao što je to, na primer. Mitra, ali takođe i o božanskim likovima i oličenjima religioznih realiteta, kao što je to Haoma. Hom-jašt (Jašt 20) opravdava kult haome jednim smelim mitom o poreklu: dok je Zaratustra posvećivao vatru i recitovao gathe, prišao mu je haoma i pozvao ga da bere i cedi.
Ako se smatra da su praljudi »potpuni ljudi«, iz toga proizilazi da su oni dobro znali za verovanja, kao i da su upražnjavali određene obrede. Jer, kako smo već istakli, iskustvo svetog predstavlja jedan od elemenata strukture svesti. Drugim recima, ako postavimo pitanje »religioznosti« ili »nereligioznosti« preistorijskih ljudi, zagovornici »nereligioznosti« trebalo bi da donesu dokaze u prilog svoje hipoteze. Verovatno je da se teorija »nereligioznosti« praljudi nametnula u vreme evolucionizma, kada su upravo bile otkrivene analogije s primatima. Ali reč je o nesporazumu, jer u ovom slučaju ono što valja imati u vidu nije anatomsko-osteološka struktura praljudi (koja je, sasvim izvesno, slična odgovarajućoj strukturi kod primata» već su to njihova dela; a ona ukazuju na inteligenciju koja se može definisati samo kao »ljudska«. Anj ako se danas slažemo oko činjenice da su praljudi imali »religiju«, teško je, (možda) i nemoeuće, jasno odrediti kakav je bio njen sadržaj. Ipak, istraživači nisu sasvim bespomoćni; postoji, naime, izvestan broj »dokumenata-svedočanstava« 0 životu praljudi i nadamo se da ćemo jednoga dana uspeti da odgonetnemo njihovo religiozno značenje.
Gospe iz Arga i oni su je proglasili za ženu svoga glavnog boga.26 Možda je stoga Hera postala simbol i pokroviteljica institucije braka. Zevsove bezbrojne preljube podsticale su njenu ljubomoru i izazivale svađe koje su nadugačko opisivali pesnici i mitolozi. Zevs se prema Heri ponašao onako kako se neki ahajski vođa nikada ne bi usudio da postupi prema svojoj ženi: on je prebija na mrtvo ime, a jednom je čak obesio privezavši more info joj veliki teret o noge, što je oblik mučenja koji se kasnije primenjivao na robove.27 Po Hesiodu (Teogonija, 923—24), Hera je Zevsu rodila troje dece: Hebu, Areja i Ejlejtiju, a sama je rodila Hefesta (isto, 926). Partenogeneza, moć samooplođenja, naglašava da čak i boginja koja u sebi ima najviše olimpskog od svih ostalih, i dalje zadržava svoj specifično mediteranski i azijski karakter. Teško je jasnije odrediti izvorno značenje tradicije po kojoj je Hera jednom godišnje opet postajala devica, kunajući se u izvoru Kanat.28 Da li je tu reč o nekom simbolu koji je povezan s patrijarhalnim poimanjem braka (jer je devičanstvo, kao što znamo, bilo izuzetno cenjeno LI društvima patrijarhalnog tipa)?
U svakom slučaju, posle tog poslednjeg poduhvata, odnosi Ela i Baala se menjaju. Pored toga, struktura i ritmovi kosmosa zadobijaju svoj sadašnji oblik. Kada se tekst nakon još jedne praznine nastavi, dva glasnika obaveštavaju Ela da su pronašla Baalovo telo. El seda na zemlju, čepa svoje odelo, udara se u grudi i nagrđuje lice; ukratko, on proglašava obrednu žalost onako kako je to bilo uobičajeno u Ugaritu. »Baal je mrtav! povika on, šta će biti s mnoštvom naroda?« forty Iznenada, El kao da se oslobađa svojih osećanja i želje za osvetom. On se ponaša kao pravi lavatory kosmokrata; postaje svestan da je Baalovom smrću sveopšti život doveden u opasnost. El traži od svoje žene da jednog od svojih sinova imenuje za Kralja, namesto Baala. Ašerat određuje Atara, »Strašnog«, ali on, kada se popne na presto, uviđa kako nije dovoljno veliki da bi ga zauzeo, i priznaje da ne može biti kralj. U međuvremenu, Anat odlazi da potraži telo. Kada ga pronađe, uzima ga na svoja pleća i odlazi prema severu. Pošto ga je pokopala, ona za pogrebnu gozbu žrtvuje veliki broj životinja. Posle izvesnog vremena, Anat susreće Mota. Ona ga uhvati i »nožem ga saseče; kroz sito ga proseja; vatrom ga spali; mlinom ga samle; poljima ga raseja i ptice ga izedoše«.
this is simply not a tough “work out apply”. We use the human body to operate With all the classical poses in the therapeutic and transformative way.
75. Kosmogonije i metafizika Vedske himne neposredno ili samo nagoveštavajući prikazuju više kosmogonija. Reč je o prilično rasprostranjenim mitovima, potvrđenim u različitim slojevima kulture.
Prvi stanovnici Eleusine, po predanju, bili su Tračani. Najnovija arheološka iskopavanja su omogućila da se rekonstruiše veliki deo istorije svetilišta. Izgleda da je Eleusina kolonizovana oko 1580—1500, ali je prvo svetilište (jedna odaja sa dva unutrašnja stuba koja su pridržavala krov) bilo izgrađeno u XV veku; u XV veku su inaugurisane i Misterije (Mylonas Eleusis, str. 41). Misterije su u Eleusini svetkovane tokom skoro dve hiljade godina, i vrlo je verovatno da su se neke ceremonije s vremenom izmenile. Konstrukcije i rekonstrukcije obavljene od Pizistratovog vremena, ukazuju na razvoj samog kulta i na rast njegovog ugleda. Susedstvo i zaštita Atine sigurno su doprineli da se Eleusinske misterije nađu u samom središtu panhelenskog religioznog života. Književna i figuralna svedočanstva pre svega se odnose na prve etape inicijacije koje nisu zahtevale tajnovitost. Tako su umetnici mogli da prikazuju eleusinske prizore na vazama i na bareljefima a Aristofan (Žabe, 324 i dalje) three je sebi dopuštao da pravi aluzije na neke vidove inicijacije. Inicijacija je obuhvatala nekoliko stupnjeva. Razlikujemo Male misterije, obrede Velikih misterija (telete)** i konačno iskustvo (epopteia).
religiozne ideje i verovanja, i kosmologije svuda u starom svetu predstavljaju nasleđe koje je prenošeno od preistorije. Ali za naše istraživanje su značajna upravo indijska tumačenja i revalorizacije nekih kosmogonijskih mitova. Podsetimo na to da starost neke kosmogonije ne treba prosuđivati prema prvim dokumentima koji je prikazuju. Jedan od najdrevnijih i najrasprostranjenijih mitova, »kosmogonijski gnjurac«, u Indiji postaje omiljen prilično kasno, posebno u Epopeji i u Puranama. Izgleda da su, u suštini, četiri tipa kosmogonija oduševljavala vedske pesnike i teologe. Možemo ih označiti na sledeći način: one) stvaranje oplođenjem prvobitne Vode; 2) stvaranje komadanjem Iskonskog džina, Puruše; 3) stvaranje koje započinje od nekog jedinstva-totaliteta, istovremeno bića i nebića; 4) stvaranje razdvajanjem Neba i Zemlje. U slavnoj himni Rigveda X, 121, lavatory zamišljen kao Hiranjagarbha (Zlatni zametak) lebdi iznad Vode; prodirući u nju, on oplođuje Vodu koja rađa boga vatre Agnija (strofa seven). Atharvaveda (X, 7, 28) poistovećuje Zlatni zametak s Kosmičkim stubom, skambhom. Rigveda X, 82, five, prvu klicu koju je Voda primila dovodi u vezu s »Univerzalnim majstorom« Višvakarmanom, ali se slika zametka ne slaže sa ovim božanstvom koje je politehničar bez premca.
neki izrazi kao što su »mojra bogova« (Od. 3, 261) ili »Zevsova aisa« (II 17, 322; od 9, fifty two) dopuštaju pomisao da upravo sam Zevs određuje sudbine. U načelu, on sudbinu može i da promeni, kao što se spremao da to učini u slučaju svoga sina Sarpedona (II. sixteen, 433 i dalje), u času kada se njegov život bližio kraju. A!i Hera ga podseća da bi takav čin imao za posledicu poništenje zakona Univerzuma — odnosno, pravde (dike) — i Zevs joj daje za pravo. Ovaj primer pokazuje da je i sam Zevs priznavao vrhovnu vlast pravde; uostalom, dike je samo konkretno ispoljavanje univerzalnog poretka, drugim recima, božjeg Zakona (themis), u ljudskom društvu. Hesiod tvrdi da je Zevs ljudima darovao »pravdu« kako se oni ne bi ponašali kao divlje životinje. Prvi zadatak ljudi je da budu pravedni i da iskažu »čast« bogovima, i to posebno prinoseći im žrtve. Značenje izraza dike se sigurno menjalo tokom vekova koji razdvajaju Homera od Euripida. Euripid čak ne okleva da napiše: »Ako bogovi čine ma šta što bi bilo ružno (ili: nisko) onda to nisu bogovi!« (fr. 292 Belerofona) Pre Euripida, Eshil izjavljuje da Zevs ne kažnjava nevine (Agamemnon, 750 i dalje). Ali već je u Ilijadi moguće u Zevsu prepoznati zaštitnika dike, pošto je on jemac zadate reči, i štiti strance, goste i prosjake. 31 Ukratko, bogovi ne kažnjavaju ljude bez razloga, sve dok smrtnici ne prekrše granice koje su propisane samim njihovim načinom egzistencije.
a hundred. Zagonetke Izučavanje iranske religije prate mnoga iznenađenja, pa i razočarenja. Ovoj temi _ pristupamo s najživljim zanimanjem, budući da je već poznat iranski doprinos kada je reč o uobličavanju religija Zapada. Iako je Jevrejima već bilo blisko linearno shvatanje Vremena koje je zamenilo predstavu o cikličnom Vremenu, veliki broj drugih religioznih ideja otkriven je, iznova vrednovan ili sistematizovan u Iranu. Setimo se samo najznačajnijih: uobličavanja više dualističkih sistema (kosmološki, etički, religiozni dualizam); mita o Spasiocu; razvijanja »optimističke« eshatologije koja objavljuje konačni trijumf Dobra i sveopšte spasenje; doktrine o uskrsnuću tela; vrlo verovatno, nekih gnostičkih mitova; najzad, mitologije o Magusu, koja je ponovo razrađena u vreme renesanse, kao i od strane ¡talijanskih neoplatoničara poput Paracelzusa ili Džona Dija (John Dee). Ali čim se čitalac koji nije stručnjak približi izvorima, on biva razočaran ili ljut. Tri četvrtine stare Aveste je izgubljeno.
Još je čudnija i za istoriju mazdaizma još značajnija Mihr Jašt (Jašt ten), dugačka himna u čast Mitre. »Kada sam stvorio Mitru na širokim pašnjacima, izjavljuje Ahura Mazda, načinio sam ga podjednako dostojnim poštovanja i smernosti kao što sam to ja« (Jašt ten : 1). Drugim recima, sva veličina, moć i kreativnost Mitre delo su Mudrog Gospoda. U ovom prologu prepoznajemo napor mazdijanske teologije da nanovo potvrdi svemoć jednog jedinog Vrhovnog Boga. U stvari, Mihr Jašt t>ripoveda i opravdava uzdizanje Mitre do visine na kojoj je bio pre Zaratustrine reforme. Kada se, na kraju himne, dva boga nađu sjedinjena, autor koristi formulaciju Mitra—Ahura (Jašt 10 : one hundred forty five) dajući tako repliku na dobro poznati vedski binom Mitra— Varuna.
Takođe, delim uverenje onih koji smatraju da izučavanju Dantea ili Šekspira, odnosno Dostojevskog ili Prusta, znatno doprinosi poznavanje Kalidase, dramâ No ili Majmuna hodočasnika. Ovde nije reč o nekom pseudoenciklopedizmu, praznom i u celini uzev sterilnom. Reč je jednostavno o tome da se ne izgubi iz vida duboko i nedeljivo jedinstvo istorije ljudskog duha. Svest o tom jedinstvu duhovne istorije čovečanstva skorašnje je, još nedovoljno usvojeno otkriće. Njegov značaj za budućnost naše discipline ocenićemo u poslednjem poglavlju trećeg toma.
); i four) kosmogonijsko delo je na kraju ovenčano stvaranjem čoveka. Šestog i poslednjeg dana, lavatory kaže: »da načinimo čovjeka po svojemu obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke«, itd. (1: 26). Nijednog spektakularnog poduhvata (kao što je borba Marduka i Tijamat), four nikakvog »pesimističkog« elementa u kosmogoniji ili u antropogoniji (svet stvara neko prvobitno »demonsko« Biće — Tijamat, čoveka stvara neki arhidemon, Kingu). Svet je dobar, a čovek je imago dei;* kao i njegov Tvorac i uzor, on živi u Raju. Ipak, kao što Knjiga postanja uskoro podvlači, život je mučan mada ga je bathroom blagoslovio, i ljudi više ne žive u Raju. A sve je to posle2 L nekim prevodima Tvorac je zamišljen u obliku ptice. Ali reč je o »stvrdnjavanju« izvornog simbola: Božanski duh lebdi nad vodenom masom, slobodan je da se pokreće; prema tome, on »leti« kao neka ptica. Podsetimo i na to da je »ptica« jedna od arhetipskih slika duha. three Dodajmo da je tvoračka reč bogova potvrđena i u drugim predanjima, ne samo u egipatskoj teologiji, nego i kod Polinežana. Up. Eliade, elements du mythe, str. 44 i dalje. 4 Ali postoje drugi tekstovi koji spominju pobedu nad zmijolikim čudovištem po imenu zmaj (tannin), Rahab ili Levijatan, a koji podsećaju na mesopotamska i kanaanska predanja (up. na primer Psalm 74: thirteen i dalje; Knjiga o Jovu 26: twelve i dalje). * Lat.: slika boga (prim. prev.).
I’m actually influenced to dive deeper into yoga now. this informative article has sparked my curiosity to discover different branches, try out new designs, and learn more details on myself in the process. Namaste!